Moji dragi pen-prijatelji, sa vašim dopuštenjem o samom sebi mogu reći da sam jedan ozbiljni radni čovek. Ali, ovaj blog pišem o kamenu. Ni manje ni vise, a možda tu ima još nečega. Može se reći, jedna hladna priča o ljubavi. Hm, ako se bolje pogleda, to i nije neki običan kamen (da li ste pogledali na fotgrafiji?), već je to srce u obliku kamena, teško skroro 7 kilograma. Našao sam ga prošle godine u staroj šumi, u jednoj prašumi na severu Slovenije, u blizini vodopada Savica. I, s obzirom da smo on i ja nekako slični (sličnu imamo temperaturu, nameru, inteligenciju i viziju), poneso sam ga sa sobom. Spika dalje teče ovako: s vremena na vreme, kada idem da se prošetam po velikom Mariborskom parku ili u centar grada, ponesem sa sobom i njega. Jednostavno ga uzmem u ruke i nosim sa sobom okolo (menjajući ruke), samo da bi me to podsetio koliko ljubav ume biti teška u ovom našem životu. Ovi odnosi j… ga. Da, veoma kompleksno je kada za sebe zaželiš nešto stvarno dobro. Uopšte to nije šala. I eto ti, prijatljica me je odmah upozorila “Ooo, šta si rekao – t e š k a , sve može biti teško ali ljubav, baby, ne ! Ona može biti samo sjajna i lepa”. Oh, sad vidim da je ona u pravu. Tada sam bio u jednom momentu potišten, baš kao što se događa mnogima, a Ti si me podsetila na tu zlatnu istinu. Hvala ti! Ej, zahvalan sam da imam prave prijatelje. To znamo, samo želim da još jednom ponovim - Onaj ko ima pravog prijatelja je bogata osoba, bez obzira da li je već našao-našla svog ljubavnog partera, bez obzira da li već ima porodicu, decu ili ih nema. Ispravljam se, dakle - Nije teška sama ljubav, već naši pokušaji da nadjemo pravu osobu za sebe, to jest da sazrimo za svoju ljubav. Tako ti ja nosim svoj kamen okolo, sam Bog će ga znati zbog čega J Na fotografiji smo uslikani ja i on, zajedno! Izgledamo srećni. U sledećem javljanju ću pokušati da s vama podelim neki interesantan događaj (razmišljanje…) iz jedne od naših šetnji. Bye bye !, i pokušajte da budete dovoljo snažni (samoiskreni) u vezi sa svojim osećanjima.